33. Beogradski jazz festival

33. Beogradski jazz festival

33. Beogradski jazz festival

33. Beogradski Jazz Festival 26-30. oktobar 2017.

[INTERVJU] ILHAN ERSAHIN: „VOLIM UMETNIČKE IZAZOVE“

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0

Saksofonista, kompozitor, producent i promoter Turčin Ilhan Ersahinjedan je od najagilnijih profesionalaca u današnjem džez svetu.
Objavio je više desetina albuma kao lider različitih postava i imao značajnu ulogu na njujorškoj andergraund sceni 2000-ih, kao osnivač i vlasnik renomiranog Nublu kluba, a potom i istoimene diskografske produkcije i festivala. Istanbul Sessions je energični kvartet sa kolegama iz Turske, sa kojim će nastupiti u okviru programa 33. Beogradskog džez festivalavečeras u sali Amerikana Doma omladine Beograda.

Odrasli ste u Stokholmu, koji je poznat kao grad sa ukorenjenom muzičkom tradicijom i jakom džez scenom. Zašto ste se preselili u Njujork?

Ilhan Ersahin: Kada sam imao 14 godina pročitao sam knjigu Džeka Keruaka “Na putu” i gledao film “Ratnici podzemlja”. U tom periodu sam mnogo slušao Lu Rida, Igi Popa, Pitera Toša, a onda i počeo da sviram saksofon. Sve to je uticalo da počnem intenzivno da razmišljam o Njujorku, osećao sam da je to jednostavno pravi grad za mene. Žestok, otkačen, čudan i jako uzbudljiv. Kada sam imao 17 godina moja tadašnja devojka se preselila iz Stokholma u Njujork i otišao sam da je posetim. Tada sam shvatio da je Njujork upravo takav kakvim sam ga zamišljao. Atmosfera je bila kao u svim onim “kul” filmovima iz sedamdesetih. Kada sam to osetio uživo znao sam da moram da odem iz Švedske i da se preselim tamo. Stokholm je čist, uređen, nekorumpiran na mnogo načina. Njujork je njegova suprotnost. Ne kažem da je život tamo bolji, ali je jednostavno uzbudljiviji.

Pre nego što ste počeli da svirate saksofon sa 16 godina, igrali ste skvoš za Nacionalni tim Švedske. Kako ste shvatili da je ipak muzika Vaš životni izbor?

Ilhan Ersahin: Ha-ha-ha, kako ste našli taj podatak!? Tačno je, bio sam potpuno posvećen sportu u detinjstvu, ali kada sam krenuo u srednju školu upoznao sam i neke nove prijatelje, sa drugim interesovanjima. Muzika mi je oduvek bila bliska, pa sam nekako spontano počeo i da sviram. Jednog dana pozvao me je drugar i rekao mi da za dva meseca ima koncert sa svojim ska bendom, koji se zvao “Playboys”. Bio im je potreban saksofonista, pa je pitao da se pridružim duvačkoj sekciji. Pristao sam i otišao da iznajmim svoj prvi saksofon. I izvesno vreme pre njegovog poziva bio sam intenzivno posvećen slušanju raznovrsne muzike, a ako je u bendu bio saksofon, to mi je posebno privlačilo pažnju.

Vi ste saksofonista, kompozitor, muzički producent i vlasnik kluba i etikete “Nublu”, pokrenuli ste i džez festival… Imate širok spektar interesovanja za različite žanrove muzike. Šta definiše Vas kao muzičara, a kako biste definisali sopstvenu muziku?

Ilhan Ersahin: Rekao bih da su to moje uši i mozak. Kada je reč o mojoj muzici, jednostavno pratim šta kreiram u saradnji sa drugim izvođačima na sceni, slušamo jedni druge i zajednički razvijamo. Ponekad, kada komponujem već imam u glavi konkretnu postavu ili koncept numere. Mislim da je, na kraju krajeva, i muzika stvar ukusa ili načina na koji spojiš različite elemente. Slično kao što to rade dizajni enterijera.

Da li poznajete srpsku džez scenu?

Ilhan Ersahin: Na žalost nisam imao priliku da bolje upoznam vašu džez scenu, ali nadam se da ću tokom ove posete Beogradskom džez festivalu upoznati neke interesantne muzičare iz Srbije. Slušam dosta srpske muzike, ali uglavnom rok i pank bendova iz 90-ih, jer u moj klub Nublu već godinama dolazi dosta Srba. Ponekad, kasno uveče, kada bendovi završe svirku, zajedno sa gostima puštam muziku srpskih bendova.

Jednom prilikom ste izjavili da pokušavate da shvatite ko ste i da postoji još mnogo stvari koje želite da uradite. Da li i dalje tako razmišljate?

Ilhan Ersahin: To sam izjavio pre izvesnog vremena, ali mislim da još uvek važi. I kao muzičar i kao čovek, smatram da uvek postoji deo nas koji pokušava da shvati ko smo, kuda idemo, zašto smo ovde, zašto biramo baš taj put kojim idemo, zašto muzika… jednostavno, tražimo odgovore na mnogo pitanja u životu.

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “DŽEZ VIZIJE”. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost?

Ilhan Ersahin: Mislim da ste izabrali odličan slogan za festival! Upravo vizije su ono što je isčezlo iz džeza, generalno. U poslednje vreme pojavilo se dosta talenata na sceni, za mnoge mislim da su odlični svirači, ali da zapravo nemaju viziju. Mislim da je nije dovoljno biti samo dobar muzičar, već da treba tragati za novim konceptima, novim stvarima, novim zvukom. U suštini, prednost dajem stvaranju umetnosti u odnosu na sviranje onoga čemu nas je istorija već naučila. Stalno tražim nove stvari i nove situacije, jer to je ono što me uzbuđuje. Kada sviram sa Istanbul Sessions, ili mojim novim bendom “Praia Futuro” iza Brazila, ili na nekom džem sešnu u Njujorku ili bilo gde drugde, volim da probam nove stvari i da postavljam pred sebe muzičke i umetničke izazove.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.